Svake godine sezona gripa počinje u oktobru, a dostiže vrhunac u januaru-februaru. Iako je tako česta pojava i dalje postoje zablude o virusu gripa. Zato je ključno biti informisan.
1. Virus gripa se dobija od vakcine.
Ma koliko eksperti opovrgavali ovaj mit i dalje postoji verovanje da se virus gripa dobija od vakcine. Razlog jeste što je potrebno 2 nedelje da vakcina počne da deluje. Ako se pacijent zarazi u međuvremenu ili dođe zaražen na vakcinaciju, simptomi nisu uzrokovani vakcinom.
2. Mladi ljudi ne treba da brinu o gripu.
Iako je istina da su mladi ljudi otporniji na zaraze, a deca i stariji podlozniji zarazama, i mladi mogu biti zarazeni. Takođe, vakcinacija mladih smanjuje mogućnost da oni budu prenosioci zaraze iako sami ne ispoljavaju simptome gripa.
3. Virus gripa obuhvata stomačne tegobe.
Ukoliko se pojave stomačne tegobe, budite sigurni da je neki drugi virus u pitanju čak iako je pacijent već zaražen virusom gripa.
4. Trudnice ne mogu da prime vakcinu protiv gripa.
Trudnice su podložne infekcijama koje mogu prouzrokovati komplikacije vazane za porođaj ili kasnije u trudnoci. Zato je važno da se i trudnice vakcinišu. Vakcinacija može zaštititi i bebu nakon porođaja u prvim mesecima kada ne sme da se vakciniše (bebe se smeju vakcinisati sa sest meseci) Takođe bebe primaju antitela pomoću majčinog mleka.
5. Pranjem ruku se može sprečiti zaraza.
Pranje ruku nije dovoljno da spreči virus. Virus gripa se prenosi kapljicama pljuvačke zaražene osobe vazduhom prenete na sledeću osobu na do dva metra odstojanja. Zaražena osoba je zarazna dan pre nego sto počne infekcija i cak i do nedelju dana nakon infekcije. Virusom gripa se takođe može zarzaiti preko zaraženih površina gde se virus zadržava i do 8 sati. Zato treba izbegavati dodirivanje lica (usta, očiju i nosa) rukama i dezinfikovati radne površine u okruženju osobe koja je bila zaražena.
6. Ako dobijete grip, vakcina nije delovala.
Teško je za naučnike da predvide koji će virusi kružiti svake sezone i da naprave vakcinu u skladu sa tim. Zato, ako se ipak razbolite, šanse su da ste zaraženi nekim drugim virusom koji vakcina ne pokriva. Ipak, vakcina koju ste primili može da olakša okolnosti i ublaži zarazu.
7. Antibiotici su protiv virusa gripa.
Antibiotici nisu protiv virusa, ali kad već dođe do virusne infekcije koja oslabi imunitet, antibiotici mogu da spreče bakterijske infekcije. Postoje lekovi koji se bore protiv virusa, ali osim ako ne dođe do vecih komplikacija, savetuje se mirovanje i unos mnogo tečnosti ne bi li virusna infekcija prošla sama od sebe. Ibuprofen i slični lekovi takođe umanjuju tegobe gripa kao što je temperatura.
8. Belova paraliza je jedno od neželjenih dejstava vakcina protiv virusa gripa.
Belova paraliza je stanje u kome je jedna strana lica slabija ili paralizovana. Prolazi u roku od par nedelja. Obično prati viruse kao što je Herpes Simplex koji uzrokuje herpes na usnama i Epstein-Barr koji uzrokuje mononukleozu. Kako je virus gripa umešan? Zato što su pre par decenija prijavljeni neki slučajevi koji su imali Belovu paralizu nakon što su primili vakcinu, ali nikada nije dokazano da je jedno povezano sa drugim.
9. Vakcine protiv virusa gripa uzrokuju Alzhajmerovu bolest.
Vakcina ne uzrokuje nikakve bolesti. Jedini razlog zašto su ljudi možda povezivali ovu vakcinu sa Alzhajmerom jeste zato što stariji ljudi koji inace češće dobijaju Alzhajmeraa primaju vakcinu ili su barem savetovani da je primaju češće nego mlađi ljudi.
