Ada Ciganlija je rečno ostrvo. Naziv je nastao od keltskih reči „singa” i „lia”, koje znače ostrvo i podvodno zemljište. Naziv je dočaravao promenljivost vodostaja Save. Pri niskom to je bila Singa, pri visokom Lia. „Singalija” se vremenom pretvorilo u Ciganlija. Knez Miloš Obrenović je 1821. godine, ostrvo proglasio za državno i narodno dobro, što je i do danas ostalo.
Zbog lepote, Branislav Nušić je Adu nazvao „Vodeni cvet” i tu osnovao istoimene satirične novine. Od tada, pa kroz decenije, Ada je magično privlačila umetnike i pustolove, koji su očarani, na njoj ostajali, bilo kao stvaraoci ili zanesenjaci. Pregrađivanjem desnog rukavca , 1967. godine, Ada postaje poluostrvo, okruženo nasipom i omeđeno Savom sa jedne i Savskim jezerom sa druge strane. Danas, zajedno sa Adom Međicom, Jezerom i delom Makiškog polja, Ada zauzima površinu od 800 hektara. Savsko jezero je rezervoar pijaće vode gradskog vodovoda i spada u zonu najstrožije vodozaštite, jer je od strateškog značaja za Beograd.
Ada je očuvala svoja prirodna bogatstva, koja čine dinamičan ekosistem i predstavljaju ekološku oazu. Gusta listopadna šuma, u kojoj dominiraju hrastovi i brestovi, prirodno je stanište za brojne vrste ptica, pojedinih glodara, insekata, vodozemaca i gmizavaca. Sredinom 20. veka ostrvo je pošumljavano američkom topolom i zelenim jasenom. Dešavalo se da se n Adi vide srndać, zec, lisica, svakojake „zverke”, pa čak i divlja svinja. U prirodnoj simbiozi flore i faune, ostrva, reke i dva velika jezera, sa osobinama jedinstvenog ekosistema, stvorena je prijatna mikroklima, različita od gradske žege. Još postoje delovi „netaknute prirode” obrasli divljom vegetacijom. Savsko jezero, koje je dugo 4,2 kilometra i prosečno široko 200 metara, sa dubinom između četiri i šest metara, raznovrsno je poribljeno, a najviše ima tolstolobika. U jezeru žive i veliki somovi, koji nisu opasni po ljude. Vodena trava prirodno prečišćava Savsko jezero, tako što se hrani njegovom vodom vezujući za sebe fosfor, azot i nečistoću. Njenim šišanjem i odnošenjem, jezero se oplemenjuje nekoliko puta u toku godine. Upotreba plovila sa motorom na Jezeru, strogo je zabranjena. Zbog ekoloških razloga zabranjeno je i uvođenje pasa na kupalište.
Potreba da se na Adi Ciganliji uredi najveća velegradska plaža, učinila je da Savsko jezero postane višenamensko. Koristi se za sport i rekreaciju. Na njemu se mnogo puta okupilo više od 300.000 kupača, a održano je na stotine državnih i međunarodnih takmičenja u sportovima na vodi. Zato je sinonim za Adu - Beogradsko more. Na ostrvu je smešteno više desetina registrovanih sportskih klubova. Između jezera i 7,5 kilometara duge, osvetljene šetačke staze, kojom je okruženo, prostire se šljunkovita plaža. Kupalište je jedno od najvećih i najbezbednijih u Evropi, po zvaničnim statistikama. Opremljeno je kompletnom infrastrukturom, javnim kupatilima, tuševima i česmama, čija je upotreba besplatna. Opslužuju ga stručne spasilačke službe, nekoliko lekarskih ambulanti, policija, kao i radnici komunalnih službi. Oko njega se razvio urbano - sportski ambijent, ušuškan u zelenilo i travnjake, prošarane pešačkim i biciklističkim stazama od čvrstog materijala. Ada Ciganlija je jedini gradski park u celosti dostupan i uređen po meri osoba sa posebnim potrebama, koji u njemu imaju obezbeđen toalet, parking prostor, dok su sve staze sa kosim završecima, bez ivičnjaka. Sa više od 50 sportskih terena, Ada je najveći sportski centar u Beogradu, sa jedinstvenim sadržajem. Uređeni piknik prostor namenjen je paljenju vatre i spremanju roštilja, a izletnici ga koriste besplatno.
Ugostiteljsku ponudu ostrva čini 70 restorana i raspoređeni su oko jezera i desetine splavova - restorana na Savi. Posebnu čaroliju doživljavaju vlasnici i posetioci splavova - kućica za odmor, kojih je više stotina duž cele obale. Na samom ostrvu, nalazi se „Ada Safari” manje jezero poribljeno šaranom, na kojem se redovno održavaju ribolovačka takmičenja. Letnja sezona je vreme kada naročito oživljava scena ispod velikih tribina, gde se održavaju zabavni i kulturni programi i spektakli.
Na ulazu na Adu Ciganliju nalazi se parking prostor za hiljadu vozila, a u Čukaričkom rukavcu smešten je zimovnik za čamce - marina „Ada Ciganlija”. U planu je čišćenje rukavca i izgradnja nove moderne marine, koja će ispuniti svetske standarde. Do Ade Ciganlije se može stići biciklističkom stazom uz desnu obalu Save od Ušća. Od Bloka 70 na Novom Beogradu, celoga dana radi prevoz čamcima, a leti se uvode i tri redovne autobuske linije Gradskog javnog prevoza. Tokom tekuće decenije očekuje se i izgradnja mosta od Banovog brda do Novog Beograda, koji će biti smešten ispod donjeg špica Ade Ciganlije. Sve više, Ada Ciganlija postaje izletište za sva godišnja doba. Mediji redovno prate događaje na Adi Ciganliji i rado o njima izveštavaju.
Ada Ciganlija je prema svojim karakteristikama pravo velnes mesto, te smo iz tog razloga odlučili da upravo tu organizujemo veliki događaj na otvorenom u okviru obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana velnesa 10. juna.
Uključite se i budite deo Svetskog dana velnesa! Posetite nas na Adi Ciganliji i uživajte u brojnim velnes sadržajima koje ćemo tog dana predstaviti!
Deo o Adi Ciganliji prilagođen i fotografije preuzete sa zvanične veb strane Ade Ciganlije: http://www.adaciganlija.rs.
