Danas je Badnji dan, poslednji je dan četrdesetodnevnog posta i uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić. Običaji i praznovanje počinju Badnjim danom, a sve se svodi na jedan cilj - umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Tog dana badnjak unosimo u naše domove, a porodica se okuplja uz posnu trpezu.
- Badnji dan se vezuje za kult predaka. Veruje se da su tog dana svi zajedno, i živi i mrtvi. Svi su na večeri. Zato bi večera trebalo da bude bogata, ali tiha - objašnjava etnolog Vesna Marjanović.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, a sve je povezano sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.
POREKLO OBIČAJA
Mnogi običaji vezani za Badnji dan sasvim su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još ih održavaju.
Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida.
- Badnjak je simbolika posvećena rađanju mladog sunca i boga - objašnjava etnolog i dodaje da je reč o tradiciji koju smo zatekli kada smo došli na Balkan. Osim toga, badnjak imaju i Englezi, tako da nije reč o jedinstvenom običaju.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su veoma stari i do danas se mnogo običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima su se i danas zadržali različiti običaji, a neki su se sasvim prilagodili svaremenom načunu života.
Ovako se to nekada radilo.
Zorom bi pucanjem iz puške ili prangija domaćin dao na znanje da je pošao po badnjak. U šumu su išli samo muškarci, uglavnom domaćin i njegov sin. Kada bi odabrali drvo, nazdravili bi mu "dobar dan", čestitali praznik i zamolili da čuva porodicu, zatim bi ga zasekli tako da padne ka istoku. Badnjak nikada nisu dirali golim rukama već samo rukavicama.
Za to vreme, domaćica bi kod kuće u sito stavila žitarice i suvo voće. Sito bi postavljala u vrh stola za kojim će porodica da večera.
Predveče, u kuću se unosi slama. Stavlja se u sve prostorije, ali najviše ispod stola za kojim je obeduje. Preko slame se postavlja stolnjak jer se, prema starom običaju, služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.
Uveče domaćim u kuću unosi badnjak.
Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju „Ko je?“ odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću“.
Domaćica mu otvara i obraća se badnjaku: „Dobro veče badnjače!“.
Domaćin desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima „Srećno vam Badnje veče“, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Sa badnjakom u rukama domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i deca idu za njim i pijuču. Zatim, domaćin u svaki ugao doma baca po jedan orah, to je namenjeno precima i te orahe niko ne uzima kasnije.
Posle Božića se slama nosila u štalu ili su domaćini njome obavijali voćke da bi bolje rodile.
PALJENJE BADNJAKA
Prema badnjaku su se svi u kući odnosili kao da je živo biće. Ljubili su ga, kitili, zasipali vinom i žitom.
Onda bi zapalili badnjak na ognjištu. Deca su „džarala“ vatru grančicama hrasta da bi izazvali što više iskri i govorili su; „koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica...“.
Zatim bi domaćin okadio dom i mogla je da počne večera.
VEČERA
Badnja večera je posna, ali bogata. Prethodi joj četrdesetodnevni post i svako jelo koje se iznese na trpezu ima simboliku. Trpeza bi trebalo da bude bogata, da bi i naredna godina bila plodonosna. Večera protiče u miru i tišini.
Slama koja se unosi u kuću, obedovanje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju „domaći“ ili „domaći pokojnici“ ili „domaći duhovi“. Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da ih ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi, pa se čak i ne čisti po kući.
fotografija preuzeta sa: BlicŽena
KAKO DANAS SLAVIMO
Malo ljudi danas ide u šumu po badnjak, uglavnom je i malo onih koji mogu da ga zapale u kući. Zato se pali samo nekoliko listova badnjaka, koji smo kupili na pijaci.
U nekim gradovima je u crkvi organizovano paljenje badnjaka, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku.
Tekst preuzet sa: BlicŽena
