Despot Đurađ Branković bio je jedan od najbogatijih vladara Evrope u svoje vreme, te se otuda i danas govori o „blagu Proklete Jerine“. To blago su vekovima tražili lovci na blago u smederevskom gradu. I danas se vreuje da ispod smederevske tvrđave postoje još neotkriveni lagumi puni zlata. Legende o zakopanom blagu široko su rasprostranjene u našem narodu i često vezivane za stare gradove. Veruje se da se u oči Ivanjdana, 7. jula, nebesa tri puta otvaraju i da tada mesta na kojima je zakopano blago svetle plavičastim sjajem.
Istorijske činjenice, s druge strane ukazuju na to da je blago Brankovića najverovatnije ipak negde drugde jer se pretpostavlja da su despot Đurađ i Jerina poneli blago sa sobom kada su pobegli kada su Turci zauzeli Smederevo.
Itorijski ne toliko važna žena – Jerina Kantakuzin, zauzela je ključno mesto u legendama i mitovima vezanim za građenje smederevske tvrđave. Prema legendama Jerina je donosila glad, smrt i nesreću gde god bi se pojavila, i u narodu je postala poznata kao Prokleta Jerina.
Jerina Kantakuzin, grčka princeza koja je udajom za srpskog despota Đurđa Brankovića postala srpska vladarka, kao strankinja, princeza i žena, kulturološki veoma različita od sredine u koju je došla, postala je omražena u narodu. Za Jerinu kao nemilosrdnu, surovu vladarku vezane su mnoge legende.
Možda najpoznatija od njih jested a je Jerina terala narod na kuluk i uzimala živinska jaja koja je kao vezivni material ugrađivala u “svoj dvorac”, zbog čega je zavladala velika glad u narodu.
Za kulu “Sedam brata glava” vezana je priča da je sedmorica braće odbilo da kuluči na gradnji tvrđave, te im je Jerina sasekla glave i uzidala ih u kulu.
Jerina je postala personifikacija hipererotske žene koja je za noć “proždirala” po deset mladih radnika u svojm odajama.
Do Jerine je, takođe prema legendi, stizao vruć hleb u Smederevo čak iz Golupca iz ruke u ruku seljaka.
