Jedan od GWD postulata jeste da idete na spavanje na vreme, najkasnije do 10h jer je kvalitetan stan veoma važan za vaše zdravlje. Postoji pet faza sna: faza 1-4 i REM faza. Uobičajeno je da se počinje od faze 1 i prolazi kroz sve faze dok se ne dosegne REM san, nakon čega ciklus počinje ponovo. Svaki ciklus traje od 90 do 110 minuta. Vaš mozak reaguje različito u svakoj od ovih pet faza sna. U nekim fazama telo se pokreće, a u drugim fazama ruke i noge su nepokretne.
Faza1
Faza 1 predstavlja lagani san. U ovoj fazi se doživljava dremanje, ulazak i izlazak iz sna. Možete lako da se probudite. Pokreti očiju i pokreti tela se usporavaju. Možete da doživite iznenadne pokrete nogu ili ruku ili drugih mišića. Ovo može da bude propraćeno osećajem padanja. Ovo je prouzrokovano time što se motorni delovi tela spontano stimulišu.
Faza 2
Ova faza je najduža, oko 50 posto vremena spavanja provodi se u ovoj fazi. Za vreme ove faze zaustavljaju se pokreti očiju i usporavaju moždani talasi. Aktivnost mozga postaje sporija. U ovoj fazi povremeno se javljaju nagli i kratki izlivi moždane aktivnosti.
Faza 3
Faza 3 je prva faza dubokog sna. Moždani talasi su kombinacija sporijih talasa, poznatih kao delta talasi, i bržih talasa. Za vreme faze 3 veoma je teško nekoga probuditi. Ako se probudite u ovoj fazi moguće je da budete dezorijentisani nekoliko minuta.
Faza 4
Faza 4 je druga faza dubokog sna. U ovoj fazi, skoro isključivo se javljaju samo delta talasi. U ovoj fazi je takođe veoma teško nekoga probuditi. Obe faze dubokog sna su veoma važne da biste se osećali sveže nakon buđenja. Ako su ove faze prekratke, san neće biti zadovoljavajući.
REM-san – faza naglih pokreta očiju
U REM fazi sna se javljaju snovi. Kada uđete u REM fazu, disanje vam se ubrza, nepravilno je i plitko. Vaše oči će se pokretati brzo, a vaši mišići će postati nepokretni. Ritam srca i krvni pritisak se ubrzavaju. Oko 20 procenata sna odraslih se provodi u REM fazi.
REM faza počinje oko 70 do 90 minuta nakon padanja u san. U prvoj fazi se javlja jedan mali ciklus REM sna. Kako odmiče noć, vreme provedeno u REM fazi se povećava na uštrb vremena dubokog sna.
Istraživači ne razumeju u potpunosti REM san i spavanje. Oni znaju da je ova faza bitna za stvaranje dugoročnih memorija. Ako je REM faza osobe poremećena, sledeća faza neće imati normalni redosled, sve dok se ne nadoknadi vreme REM faze koje je bilo izgubljeno.
U budnom stanju moždane aktivnosti su u domenu beta talasa, koji nam omogućavaju svesno funkcionisanje iz dana u dan. U prvoj fazi mozak ima kombinaciju alfa i teta moždanih talasa, i tu se telo relaksira i priprema za san. U trećoj i četvrtoj fazi javlja se kombinacija delta i teta moždanih talasa. U REM fazi nema dominantnih moždanih talasa. Aktivnost mozga je slična kao za vreme budnog stanja i zbog toga se ova faza naziva paradoksalni san. Prosečna osoba obično doživi 4 do 5 REM faza za vreme sna.
