Zima je na izmaku. Sigurno primećujete kako se u ovom periodu osećate umorno i bezvoljno. Često su ljudi u ovom period depresivni, muči ih nesanica i manjak energije. Uzrok bi se mogao naći u nedostatku sunca pošto ono sasvim sigurno utiče na naše psihofizičko zdravlje.
Pokazalo se da stanovnici zemalja u kojima nema mnogo sunca češće pate od depresije, neanice i ostalih tegoba koje se mogu dovesti u vezu sa nedostatkom sunca.
Iako je sunce od davnina poznato kao najveći čovekov prijatelj, savremeni način života i brojne obaveze kojima smo preopterećeni, nažalost, teraju nas da provodimo mnogo više vremena u zatvorenom prostoru nego napolju, na suncu i tako sebi uskraćujemo blagodeti koje nudi sunce – naš prirodni iscelitelj.
Sunce nam pruža dragoceni vitamin D, koji je povezan s mnogim životno važnim procesima u organizmu.
Izbjegavajući izlaganje suncu, ljudi danas obolijevaju od brojnih bolesti povezanih sa nedostatkom ovog vitamina poput:
- visokog krvnog pritiska;
- raka dojke, prostate i debelog creva;
- bolesti kostiju i zuba;
- slabosti mišićnog sustava;
- gojaznosti;
- multiple skleroze;
- depresije i
- pada imuniteta itd.
- Odnedavno je poznato da se naš imunološki system ne može aktivirati bez vitamina D.
Osim što jača obrambenu sposobnost tela, D vitamin reguliše rast i hormonalnu ravnotežu.
Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, žitaricama i kvascu, ali ti izvori nisu dovoljni za pravilno funkcionisanje organizma, te se tako primarnim izvorom ovog vitamina smatra izlaganje tela sunčevim zracima, a ne ishrana.
"Sva energija stiže iz sunca"
Albert Szent-Gyorgyi, nobelovac zaslužan za otkriće vitamina C, tvrdio je da "sva energija koju telo uzima stiže iz sunca". Naime, biljke kroz proces fotosinteze upijaju sunčevu energiju i tako se životinje i ljudi njome posredno hrane.
Dr. Zane Kime, autor knjige "Sunčevo svetlo", između ostalog istaknuo je uticaj sunčeve svetlosti na snižavanje krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi. Takođe, ovaj autor tvrdi da izlaganje suncu smanjuje srčane i disajne probleme, povećava izdržljivost i jača otpornost na infekcije.
John Ott, koji je na temelju opsežnih istraživanja vezanih za uticaj sunčeve svetlosti na biljke, životinje i ljude, proglašen počasnim doktorom nauka Univerziteta u Chicagu, ustanovio je da organizmi izloženi neprirodnoj svetlosti ne funkcionišu kako treba, što se na kraju loše odražava na njihovo zdravlje i životni vek. Npr. otkrio je da miševi izloženi neprirodnoj svetlosti žive dvostruko kraće od miševa izloženih sunčevoj svetlosti.
Takođe, u višemesečnom eksperimentu vršenom u školskim učionicama, ustanovio je da su deca koja borave pod nezdravom veštačkom svetlošću znatno nemirnija i imaju poteškoća s pamćenjem i koncentracijom.
Sunce je izvor dobrog raspoloženja
Sunčeva svetlost tesno je povezana is a našim biološkim ritmom i raspoloženjem. Naš organizam pravilno funkcioniše jedino ako živimo u skladu sa prirodnim ritmom smene dana i noći. Svetlost koju danju dobijamo preko očiju stimuliše epifizu da luči hormone sreće – serotonin. Tokom noći epifiza luči hormone melatonin, koji je zaslužan za kvalitetan san tokom noći.
Dnevna svetlost, naročito sunčeva, odgovorna je za naše mentalno zdravlje i psihičku ravnotežu više nego što možemo da zamislimo.
Iskoristite lepo vreme za boravak na suncu. Makar po 15-20 minuta svakog dana provedite na suncu. Prijaće vašem organizmu.
