Svetska zdravstvena organizacija poslednjih godina zagovara dojenje tokom prve dve godine detetovog života. Pokazalo se da je dojenje veoma značajno za prevenciju inekcija kod novorođenčadi.
Dojenje stvara neraskidivu vezu između majke i bebe, tako da dojenje treba iskoristiti kao priliku da se majka i beba zbliže.
Međutim, u novijim istraživanjima se dovodi u pitanje dugoročna korist od dojenja i uticaj na kognitivni razvoj deteta i ponašanje.
Jedno istraživanje sprovedeno u Irskoj pratilo je 7478 irskih beba rođenih na vreme, zatim sa tri is a pet godina.
Sa tri godine roditelji su popunjavali upitnik vezan za rečnik dece i sposobost rešavanja problema da bi ispitali kognitivni razvoj i ponašanje. Sa pet godina popunjavali su isti upitnik.
Pokazalo se da su bebe koje su bile dojene duže od šest meseci hiperaktivne i bolje rešavale problem sa tri godine, te razlike su bile zanemarljive sa pet godina.
Kao i mnoge druge studije o dojenju, dugoročna korist od dojenja postoji, ali kada se uključe socio-ekonomski elementi kao što su obrazovanje i prihodi razlika između dece koja su dojena i koja nisu je neznatna.
