Želite da pređete stotu? Ljudi koji su prešli stotu godinu života otkrivaju svoje tajne
Gertrude Siegel ima 101 i stalno to čuje. Svi joj govore da žele da budu kao ona, a ona im kaže da stanu u red.
John and Charlotte Henderson, imaju 104 i 102 godine. Kažu da je tajna umerenost. Nikada ne preteruju ni u čemu. Jedu dobro. Spavaju dobro. Ne preteruju u piću. Ne prejedaju se. I redovno vežbaju.
Mac Miller koji ima 102 godine ima standardan odgovor. “Ljudi me pitaju u čemu je tajna. Ja im kažem da je odgovor jednostavan. Izaberite pravu babu i dedu. Moji su bili u osamdesetim. Majka mi je imala 89, a otac 93”, rekao je.
Genetika i ponašanje imaju udeo u tome zašto neki ljudi žive do stote i preko a drugi ne, mada nisu garancija dugovečnosti. I sada, kada se povećava broj onih koji dosežu trocifrene brojeve, otkrivanje misterije iza dugovečnosti poprimilo je značaj među istaživačima.
Iako oni koji imaju sto godina i preko čine mali segment američke populacije US Census izveštaj pokazuje da broj stogodišnjaka raste. Između 1980 i 2010, brojevi su skočili između 32,194 i 53,364, porast od skoro 66%. Poslednja populaciona procena objavljenja u julu 2015 pokazuju 76,974 stogodišnjaka.
“Broj stogodišnjaka u Americi i drugim zemljama se udvostruči na svakih osam godina,” rekao je James Vaupel, osnivački direktor Max Planck Instituta za demografsko istraživanje u Rostok, Nemačkoj. “Kada bejbi bumovi udare, dolazi do ubrzanja, moglo bi da se udvostručuje na svakih pet ili šest godina”, rekao je.
Henderson i njegova supruga, koji su zajedno 77 godina, žive u Ostinu u nezavisnom odseku za življenje Longhorn gradica, zajednica sa više od 360 staraca, mnogi od kojih su povezani sa Univerzitetom Teksasa u Ostinu. Henderson je najstariji živ UT-ev bivši igrac američkog fudbala koji je 1932. došao kao brucoš. Oni su jedini stogodišnjaci u kompleksu i retka su vrsta: stogodišnjaci u braku.
Charlotte Henderson je izjavila da veruje da je moguće da im je brak pomogao da dosegnu 100 plus.
“Toliko smo se lepo provodili kada je John otišao u penziju. Dosta smo putovali,” rekla je ona, ”Okupirani smo nečim stalno i sigurna sam da to pomaže.”
Bernard Hirsh od 100 iz Dalasa se slaže. Njegova žena, Bee, ima 102. Venčali su se 1978, u ranim šezdesetim, oboje kao udovci, ona po drugi put.
“Mislim da je to jedan lep brak i da smo oboje doprineli jedno drugom u korist,” rekao je.
Malo istraživanja postoji o dejstvu braka na dugovečnost. Jedna belgijska studija iz 2015. bavila se stogodišnjacima rođenih između 1893. i 1903. i istraživala je njihove životne uslove između 60. i 100. i otkrili su da na muškarce povoljno utiče život sa suprugom, dok na žene ne, kojima je mnogo povoljnije da žive same nego sa supružnikom. Studija je pokazala da život sa supružnikom obezbeđuje zaštitu u mlađim godinama, dok u starijim ne. Ovo može biti objašnjeno porastom potreba onog kome se pruža nega, dok je onaj koji pruža negu sve slabiji. Pružanje nege moze da ima nepovoljne posledice na zdravlje i ekonomske uslove naročito starijih žena.
Međutim, Vaupel, ko je rukovodilac Institutske međunarodne istrazivačke mreže, tvrdi da je korisno za oboje.
“Pogotovo ako ste jako stari, imati supruga pored sebe jako pomaže, dok s druge strane ako ga nemate, šanse smrti su veće.”
Siegel, koja živi u seniorskoj zajednici za življenje u Boki Raton, na Floridi nadživela je dva muža. Nikada nije pušila i povremeno popije čašu suvog, crnog vina.
“Nisam ješna. Ne jedem mnogo mesa,” rekla je Siegel koja ima 40 kg na svojih nekadašnjih 152cm, a sada se smanjuje.
Aktivna je tako što šeta u zgradi po pola sata svaki dan, igra bridž dva puta nedeljno i vežba.
“Verujem da je to ono što je održalo moje telo veoma dobrim, to nisu bili sportovi, vec vežbe,” rekla je za svoju svakodnevnu rutinu dva puta dnevno od po 20 minuta.
Miller, sa Pensakola, Floride, je takođe nadživeo dve žene.
Bio je borbeni pilot, kao marinac, u Drugom svetskom ratu, i bio je na aktivnoj dužnosti osam godina, što on kaže da nije bilo dobro po njega jer je sedeo u pilotskoj kabini 5000 sati.
Ali, bio je aktivan kao mladić, trenirao je atletiku, američki fudbal i proveo sate surfovajući dok je živeo u Honolulu. Takođe, ne unosi gluten zbog alergija i slabo unosi ugljene hidrate. Ni on nikada nije pušio. Još uvek uveče uživa u čaši viskija.
Hendersonovi takođe obično uživaju u vinu ili koktelu pre večere. Ona nikada nije pušila. On je prestao 1950.
Hirsh, iz Dalasa, jos jedan nepušač, pripisuje svoj dug život sreći.
“Bio sam veoma aktivan u svom biznisu, dosta sam se kretao u toku dana. Nisam sedeo,” rekao je.
Sad, vežbe su ograničene na “savijanje kolena ujutru kako bi održavao noge jakim”.
“Otac mi je umro od srčanog udara u ranim pedesetim, a majka od moždanog u ranim šezdesetim tako da ne mislim da imam dobre gene.”
Gerijatar Thomas Perls, rukovodilac Stogodišnjačke Studije Nove Engleske u Bostonskom medicinskom centru, kaže da ponašanje ima uticaj na preživljavanje do poznih 80-ih, a rekao je da mnogi ljudi imaju gene za to samo je njihovo ponašanje ključno. Kad dosegnu 90. genetika postaje mnogo bitnija.
“Da bi ste dostigli ove godine morate imati dobre gene u svom uglu,” rekao je.
Kao međunarodni ekspert u ovom polju, Perls se fokusirao na pronalaženje prave kombinacije ponašanja, okruženja i genetike koji kao produkt imaju duge živote. Njegov rad obuhvata studiju Nacionalnog instituta starenja koja se zove Dugovečna porodična studija.
“Uvek postoje pitanja o dilemi okruženje protiv genetike,” rekao je endokrinolog Nir Barzilai, osnivački rukovodilac Instituta za istraživanje starenja na Albert Ajnštajn koledžu medicine u Bronksu, Njujorku. “Mi smo sa svojim genima u ovom okruženju, stvarno je u pitanju 50-50, bez obzira kako gledamo na to.”
Barzilaijeve studije obuhvataju stogodišnjake i njihovu decu, kao i pokušaje da se produži životni vek.
Među onima koji dosegnu stogodišnju prekretnicu, Perls je rekao da se njegove i studije i studije Barzilaija i drugih podudaraju u tome da retki puše, skoro svi muškarci su vitki, i stogodišnjaci imaju visoke zalihe “dobrog holesterola”. Studije pokazuju da ma koliki njihov nivo stresa oni ga dobro savladavaju. Takođe su u srodstvu sa drugim stogodišnjacima ili su im roditelji ili baba i deda nadživeli 80. godinu zivota.
Ove lekcije o dugovečnosti dobro prolaze u javnosti, gde su promene donete na bolje u 21. veku, rekao je Vaupel.
“Ne pijemo i ne pušimo toliko, i bolji smo u vežbanju. Ljudi se bolje brinu o sebi. Obrazovaniji su, a obrazovani znaju kada treba da posete lekara i da prate njegova uputstva,” rekao je on dodavajući da ljudi sada vise zarađuju i imaju više novca da troše na zdravstvenu negu i ishranu.
“Najvažnije je da živimo duže i živimo duže zdraviji”, Vaupel reče.
Prevedeno i prilagođeno sa: https://www.usatoday.com/story/news/2017/03/22/kaiser-want-live-past-100-centenarians-share-their-secrets/99510052/
