Odakle nam uopšte luda ideja da bi trebalo da se ponašamo loše prema deci da bi ona bila bolja. Setite se poslednjeg puta kada vas je neko maltretirao ili nije bio fer prema Vama. Da li ste bili raspoloženi za saradnju ili da budete bolji?
Roditelji su često iznenađeni kada čuju da većina stvari koje smatramo disciplinovanjem – batine, kažnjavanje, čak i stajanje u ćošku – ne pomaze deci da postanu odgovorna, samodisciplinovani ljudi, a roditelji i dalje kažnjavaju decu sa ciljem da postanu bolja.
Ali deca uče ono što proživljavaju. Najefikasniji način da učimo decu jeste po modelu, i da se ophodimo prema njima onako kako želimo da se oni ponašaju prema drugima: sa saosećanjem i razumevanjem. Kada ih udaramo, kažnjavamo ili vičemo, deca uče da se ponašaju agresivno.
Čak i stajanje u ćošku, simbolično napuštanje, ostavljaju decu same sasvojim strašnim osećanjima kada smo im najpotrebniji. Umesto toga treba da stvorimo sigurnu i toplu atmosferu kako bi dete obradilo osećanja koja sui h dovela do toga da se ponašaju loše.
To ne znaci da ne treba da postavljamo granice. Zna se šta nikako ne smeju da rade: ne smeju da istrčavaju na ulicu, da udaraju drugu decu, povređuju životinje, da piške po tepihu, uništavaju tuđu imovinu i sl. Ali ne moramo da kaznjavao da bismo postavili takve granice.
Da li se pitate kako ce vaše dete naučiti da ne radi iste stvari sledeć put ako ga ne kaznite kada ih uradi? Zamislite opet da ste vi u toj situaciji, tj. da vas šef kritikuje, viče na vas, maltretira vas, smanji vam platu. Da li biste imali željud a ga slušate?
Biti kažnjavan narušava odnos roditelja sa detetom tako da dete ne želi da sluša roditelja. Čini dete ljutim i spremnim da se brani. Preplavi ih adrenalinom i drugim hormonima za borbu, beg, ili zamrzavanje i iskljucuje rasuđivanje. Deca brzo zaborave zbog čega su kažnjeni i previše su zuzeti pokušavajući da se odbrane. Ako išta nauče, to je da lažu kako bi izbegli da budu uhvaćeni. Kažnjavanje nas udaljava od dece tako da imamo manje uticaja na njih. Vrlo jednostavno, kažnjavanje ih uči pogrešnim lekcijama.
Ako, umesto toga, možemo da ostanemo brižni i povezani sa detetom dok postavljamo granice, stvaramo manje drame, a više ljubavi. Veća je verovatnoća da će naša deca prihvatiti granice i odgovornost. Zato što vide nas, njihove roditelje kao model emotivne samoregulacije, oni i sami uče kako da regulišu svoje emocije, a samim tim i ponašanje.
Pitate se sigurno kako da usmerite decu bez kažnjavanja. Pročitajte sledeće savete.
- Regulišite sopstvene emocije jer tako deca uče da regulišu svoje. Vi ste im uzor. Nemojte da reagujete impulsivno, kada ste uzrujani. Duboko udahnite i sačekajte da se smirite pre nego što preduzmete nešto. Oduprite se iskušenju da kažnjavate jer time postižete suprotan efekat.
- Budite empatični. Kada Vase dete obuzme adrenalin, treba da budete sa njim dok ga to ne prođe. Na taj način ćete steći autoritet i dete će osećati veću bliskost sa vama i želeti da vas sluša kada ga prođe kriza.
- Budite podrška da bi moglo da uči. Dete uči mnogo bolje uz podršku nego uz kaznu. Ako je zaboravilo jaknu, neće je se setiti sledeći put ako vičete.
- Povežite se sa detetom. Budite povezani sa detetom kako biste kod njega probudili želju da bude najbolje što može. Ne zaboravite da se deca loše ponašaju kada se loše osećaju ili kada su usamljena.
Napravite kontakt ocima, pun ljubavi koji govori: “Tako si uznemiren trenutno.”
Stavite mu ruku na rame: “Plašiš se da mi kažeš za kolač.”
Spustite se na njegov nivo i pogledajte ga u oči: “Ljut si, reci mi sta ti treba rečima.”
Podignite ga:“Ništa ti ne ide danas, zar ne?”
1. Postavljajte granice, ali ih postavljajte sa empatijom. Naravno da morate da insistirate na nekim pravilima. Ali pokušajte da uvazavate njegovu perspektivu. Kada osećaju da ih razumemo, deca lakše prihvataju granice. Dajte detetu opcije kako da uradi ono što je htelo ali na drugačiji nacin.
“Htela si da se sestra pomeri pa si je gurnula. Nema guranja, guranje boli. Trebalo je da joj kažeš: ‘Pomeri se molim te.’”
“Nema grienja. Veoma si ljut i povređen ali to moraš reći bratu rečima.”
“Volela bih da možeš duže da se igraš. Teško je prestati sa igranjem i spremiti se za spavanje. Hajdemo!”
“Nema bacanja lopte po kuci. Možes da bacaš plišane igračke ili da izađeš napolje.”
2. Učite decu da ispravljaju.
Ako nešto prospu naučite ih da očiste svojim primerom tako što ćete im pomoći bez okrivljivanja. Uskoro će i oni sami da idu vašim stopama. Kada postanu malo stariji, predložite im da se pomire sa bratom ili sestrom tako što će ih zagrliti, nacrtati mu crtež ili predložiti da se igraju. Izbegavajte da im prebacujete krivicu.
3. Ne zabravite da je loše ponašanje odraz neke realne potrebe.
Da li je to nedostatak sna, potreba za većom bliskošću sa vama, nedostatak slobodnog vremena ili da se dobro isplače kako bi se oslobodio negativnih emocija…
4.Govorite “DA”.
Deca ce uraditi bilo šta ako im tražite punog srca. Nađite način da kažete “da” umesto “ne” čak i kad postavljate granice.
“Da, vreme je da se pospremi, da, pomoći ću ti, da, možemo da ne srušimo tvoju kulu, i da, možeš da režiš zbog toga, i da, ako požurimo, možemo da pročitamo priču više, da, ovo može da bude zabavno, i da, obožavam te, i da kakav sam ja srećnik što sam tvoj roditelj, da!”
Dete ce vam vratiti istom merom.
- Odvojite vreme samo za svoje dete.
“Samo tvoj sam narednih 20 minuta,” recite detetu i onda isključite sve, mobilni, kompjuter i ostalo i budite posvećeni samo detetu. U tom periodu budite blesavi, igrajte se ili možda mu dozvolite da se isplače. Pratite svoje dete.
2. Zapamtite da je saosećanje tajna.
Saosećanje za vase dete, ali setite se sebe pre svega. Ne možete biti dobar roditelj ako se ne osećate dobro isto kao štodete ne može biti poslušno ako ga nešto muči. Zagrlite pvo sebe, a onda i dete. Povezivanje sa detetom pobeđuje sve ostale metode u roditeljstvu. Probajte već danas i videćete rezultate.
