Profesor Edrijan Nort sa Heriot-Vat univerziteta u Edinburgu obavio je do sada najveće istraživanje o povezanosti muzičkog ukusa i tipa ličnosti. Prof. Nort je stručnjak za psihologiju muzike i do sada je radio brojna istraživanja na temu muzike i određene vrste ponašanja, uloge muzike u svakodnevnom životu itd. U ovom najnovijem istraživanju, prof. Nort je tokom tri godine razgovarao sa više od 36.000 ispitanika iz preko 60 zemalja kako bi odredio povezanost sklonosti prema određenoj vrsti muzike i tipa ličnosti.
Prof. Nort kaže da je želeo da prouči zašto muzika predstavlja tako značajan deo ljudskog identiteta. “Ljudi definišu sebe i svoje odnose sa drugima kroz muziku, ali ne znamo detalje o tome kako je muzika povezana sa identitetom. Odavno smo pretpostavljali da postoji veza između muzike i ličnosti. Ovo je prviput da možemo to detaljno da sagledamo. Niko nije uradio ovakvo istraživanje do sada”. Ljudi možda definišu svoj muzički identitet nošenjem određene vrste odeće, odlaskom na određena mesta, određenim načinom govora. Zato ne iznenađuje da određena ličnost odgovara određenom muzičkom ukusu. “Zaista smo osetili da ljudi biraju muzičke stilove koji odgovaraju njihovoj ličnosti”, kaže prof. Nort. Evo do kojih zaključaka je došlo ovo istraživanje.
Osobe koje vole:
- bluz, imaju visok nivo samopouzdanja i samopoštovanja, kreativne su, nežne, društvene i spokojne
- džez, imaju visok nivo samopouzdanja i samopoštovanja, kreativne su, društvene i spokojne
- klasičnu muziku, imaju visok nivo samopouzdanja i samopoštovanja, kreativne su, introvertne i spokojne
- rep muziku, visok nivo samopouzdanja i samopoštovanja i društvene su
- narodnu muziku, vredne su i društvene
- operu, imaju visok nivo samopouzdanja i samopoštovanja, kreativne su i nežne
- indi muziku, imaju nizak nivo samopouzdanja i samopoštovanja, kreativne su, nisu vredne i nežne
- rege muziku, imaju visok nivo samopouzdanja i samopoštovanja, kreativne su, društvene, spokojne i nisu vredne
- soul muziku, imaju visok nivo samopouzdanja i samopoštovanja, kreativne su, društvene, nežne i spokojne
- dens muziku, kreativne su i spokojne, ali ne i nežne
- bolivudsku muziku, kreativne su i društvene
- rok/hevi metal, imaju nizak nivo samopouzdanja i samopoštovanja, kreativne su, nisu vredne i društvene, nežne su i spokojne
- hitove pop muzike, imaju visok nivo samopouzdanja i samopoštovanja, vredne su, društvene i nežne, ali nisu kreativne i spokojne.
Dr Nort veruje da rezultati istraživanja pokazuju zašto ljudi brane svoj muzički ukus, jer je on najverovatnije duboko povezan sa njihovim odnosom prema životu. Istraživanje takođe pokazuje „plemensku funkciju“ muzičkog ukusa, što objašnjava zašto se ljudi često povezuju preko muzike koju slušaju.
Prof. Nort primećuje da klasična i hevi metal muzika privlače slične tipove ličnosti, samo različitih godina. Mlađi pripadnici ovog tipa su, logično, skloniji hevi metalu, dok su stariji skloniji klasici. Ipak i jedni i drugi imaju istu osnovnu motivaciju: da čuju nešto dramatično i teatralno, da dele „ljubav prema veličanstvenosti muzike“.
„Opšta populacija ima stereotipno mišljenje o onima koji slušaju hevi metal muziku kao o ljudima koji su skloni samoubistvima, depresiji, koji su opasni i za sebe i za društvo“, kaže dr Nort. „Ali, stvar je veoma delikatna. Kada se zanemare razlike u godinama između ljubitelja hevi metala i klasike, reč je o u osnovi istom tipu ljudi. Veliki broj ljubitelja hevi metala će vam reći da isto tako vole Vagnerovu muziku, jer je veličanstvena, glasna i drska. I kod hevi metala i kod klasike postoji neka vrsta teatarskog doživljaja, verujem da i jedni i drugi to žele da iskuse slušajući ove dve vrste muzike“.
Preuzeto sa: www.zdravahrana.com
