Postoji mnogo zbunjujućih saveta o optimalnom broju obroka. Prema mišljenju mnogih, doručkovanje sagoreva masti, a 5-6 manjih obroka ubrzava metabolizam.
Doručkovati ili ne doručkovati
“Doručak je najvažniji obrok” – zvuči poznato?
Konvencionalno mišljenje je da je doručak neophodan, da ubrzava metabolizam i pomaže u smanjenju telesne težine.
Studije pokazuju da su oni koji preskaču doručak skloniji gojenju nego oni koji doručkuju.
Ali korelacija nije direktna. Ovi podaci ne dokazuju da vam doručak pomaže da mršavite već da je doručkovanje povezano sa manjim rizikom da budete gojazni.
Ovo je verovatno zbog činjenice da su oni koji preskaču obrok manje zdravstveno osvešćeni jer npr. za ručak biraju brzu hranu u ogromnim količinama.
“Svako zna” da je doručak dobar obrok, tako da ljudi sa “zdravim” navikama češće doručkuju.
Činjenica je da nema fiziološke potrebe za doručkom. Ne ubrzava metabolizam i nema ništa posebno u doručku u poređenju sa drugim obrocima.
Savet: ako ste gladni ujutru, doručkujte. Ako niste, nemojte, ali vodite računa da se hranite zdravo tokom celog dana.
Da li više obroka ubrzava metabolizam?
Ideja da više manjih obroka ubrzava metabolizam jeste mit.
Tačno je da varenje hrane ubrzava metabolizam i taj fenomen je poznat kao termički efekat hrane.
Ipak, gleda se ukupna količina hrane i ukupna količina energije koja se troši na varenje. Ako jedemo tri obroka po 800 kalorija termički efekat će biti isti kao kad jedemo 4 po 600 i tu u bukvalnom smislu nema nikakve razlike.
Mnoge studije pokazale su da ako se jede manje a češće u poređenju sa obilnijim, a ređim obrocima nema značajne razlike u metabolizmu.
Češći obroci balansiraju nivo šećera u krvi i smanjuju žudnju za šećerom
U literaturi se često navodi da konzumiranje velikih obroka vodli brzom povećanju i opadanju nivoa šećera u krvi dok kad jedete manje i češće obroke, može da se stabilizuje nivo šećera tokom dana.
Ovo, međutim, nije naučno potvrđeno. Studije pokazuju da ljudi koji imaju manje većih obroka imaju manji nivo šećera u krvi u proseku.
Oni mogu imati veće najveće vrednosti šećera u krvi, ali gledajuću ukupno, nivo šećera u krvi im je manji. Ovo je naročito važno za dijabetičare jer šećer može da izazove razne vrste problema.
Takođe se pokazalo da ređi, a obilniji obroci doprinose većoj sitostiu poređenju sa manjim i češćim obrocima.
Češći obroci mogu da smanje rizik od oboljevanja debelog creva od raka
Postoje studije koje pokazuju da su češći obroci povezani sa povećanim rizikom od raka debelog creva, koji je četvrti među najčešćim uzrocima smrti kada je u pitanju rak.
Korelacija, naravno, nije direktna, tako da ove studije ne dokazuju da češći obroci direktno utiču na oboljevanje od raka debelog creva.
Preskakanje obroka s vremena na vreme je korisno za zdravlje
Veoma popularna tema među nutricionistima ovih dana je planirano uzdržavanje od jela u određenim periodima, kao što su npr. preskakanje doručka ili ručka svakodnevno ili izbegavanje jela tokom dva dana nedeljno.
Prema tradicionalnom shvatanju, ovo vas stavlja u “gladovanje mod” i dovodi do gubljenja mišićne mase. Međuim, to nije tako.
Studije o kratkoročnom uzdržavanju od hrane pokazuju da se metabolizam u početku ubrzava da bi se nakon 2-3 usporio.
Takođe, studije sprovedene in a ljudima i na životinjama pokazuju da povremeno uzdržavanje od hrane ima različite zdravstvene prednosti kao što su npr. bolja osetljivost na insulin, niža glukoza i sl.
Takođe utiče na proces čišćenja ćelija od štetnih materija, koje se talože u ćelijama i utičnu na starenje i bolest.
Preporuka nutricioniste koji je izneo ovaj radikalni tekst jeste:
- Kad ste gladni, jedite.
- Kad ste siti, prestanite.
- Ponavljajte onoliko puta koliko treba.
