Ponekad se osećamo prijatno u njoj, ponekad ne. Koža štiti od spoljašnjih uticaja, skriva, pomaže nam da osetimo okolinu, kontroliše i uravnotežuje temperaturne razlike. Osetljiva je na dodir i trenutno šalje impulse mozgu. Zavisno od globalne klimatske zone, može biti svetlija ili tamnija, može biti prirodno pegava ili pak imati staračke pege. Isto kao i otisak prsta, naša koža je jedinstvena.
Ništa nije važnije za naš izgled od najvećeg organa tela, čija 2 kvadratna metra stalno negujemo raznim preparatima.
Ljudska koaža je posebno osetljiv organ. Sa godinama koža u velikoj meri gubi vlažnost, a naročito sposobnost da je trajno vezuje.
Koža ima direktan kontakt sa mozgom i kičmenom moždinom.Svaka smetnja se prijavljuje telesnom kontrolnom centru.
Pogrešno je odvajati kožu od fizičkog dobrstanja i zdravlja. Koža nije samo fasada, njena bliska veza sa mozgom čini da njeno stanje ima ogroman uticaj na našu pshiloški konstituciju. „Koža je ogledalo duše“ je izreka koja se mora ozbiljno shvatiti.
Tri sloja kože
Iako je koža mekana kao breskva, njen spoljašnji sloj (epiderm) je skup sitnih orožalih ćelija kože. Koža ostaje mlada i elastična zato što njen osnovni sloj stvara nove ćelije. Debljina epiderma varira, od oko nekoliko milimetara na tabanima, do dvadesetine milimetara na očnim kapcima.
Sledeći sloj, derm, čini osnov za korenje dlaka, lojnih i znojnih žlezda čiji je koren u subkutalnom sloju. Nervne ćelije, kapilari krvnih sudova i glatki mišići se završavaju u dermu.
Dermoepidermalna granica nije ravna, nego se sastoji od dermalnih papila i epidermalnih produžetaka. Ovo omogućava koži da reaguje velikom brzinom kad je to potrebno.
Subkutani sloj leži na mišićnom omotaču i sastoji se od masnog tkiva u obliku jastučića i stabilizirajućeg vezivnog tkiva. Takođe sadrži mrežu nerava, tako da sve refleksne odbrambene radnje koje su nastale usled toplote, hladnoće ili drugim bolom izazvanog dodira – potiču iz subkutisa.
Tekst iz knjige: Klapp, Gerhard, "Anti aging book: Vaš plan kako da ostanete mladi"
