Ono što prvo što primetite kad kročite u Lukovsku Banju nisu slike nego - zvuk! Čarobna rečica Štava klokoće, žubori, šapuće - zavisno na kojem se delu njenog živopisnog toka kroz Banju nalazite.
Čućete je, naravno, i sa terase hotelske sobe, bilo da ste odseli u hotelu „Kopaonik“, ili i u „Jelaku“.
Sledeći utisak je osvežavajući miris planinskog vazduha, koji s lakoćom udišete, na nadmorskoj visini od blizu sedamsto metara, gde je Banja smeštena, na istočnim padinama Kopaonika. Na vrhu brda, trista metara iznad Banje, nalazi se crkvica Sv. Đorđa. Ispred nje se nalazi vidikovac sa kog se pruža neverovatan pogled.
Penjanje na taj vrh i poseta živopisnoj crkvi san su svakog posetioca Banje. U svakoj grupi šetača prepričava se koliko je ko puta izveo taj podvig, doživljaji, anegdote koje se usput događaju, šale koje se pričaju. Svakodnevna šetnja u trajanju od barem sat vremena jedan je od sedam postulata Svetskog dana velnesa.
Samo odvažniji se upućuju peške prema manastiru Sv. Mine iz 17. veka, u selu Štava, udaljenom od Banje šest kilometara, do kojeg se stiže blago ukošenim krivudavim putem, koji prati Štavsku reku. Bistra i nemirna, „naseljena“ je sa nekoliko vodenica od kojih samo jedna ima brzi „jaz“, koji kad melje žito, naročito specijalni beli kukuruz, miris brašna mami uzdahe prolaznika.
Bilo kojom „stazom zdravlja“ da krenete - pomenutom ili ka crkvi Svetog Petra i Pavla iz 18. veka, ili prema modernoj uspinjači za zimske sportove - usput ćete naći predivno bolje. Okolo su stabla jabuka i krušaka, oraha, lešnika, drenjaka, grmovi drenjina, trnjina, šipuraka, šumske jagode.
Poznavaoci lekovitog bilja ovde nalaze mnoge travke i nesebično dele mudre savete - kako se beru, pripremaju i za šta koriste. Popularnost je odmah stekla biljka zvana rusa, koja kad se ubere počinje da luči lekoviti narandžasti sok - kažu za rane, opekotine, bradavice... Mnogi su ga isprobali i hvale se da pomaže.
Udišući mirišljavi vazduh ovog banjsko-klimatskog lečilišta, posetioci razmenjuju iskustva o dejstvu lekovitih voda, brčkajući se u vrućim „virovima“ Gornje banje neposredno uz rečicu - između dva kupanja u hotelskim bazenima sa toplom mineralnom vodom.
I, naravno, sa okolnih brda se u pitomu banju, punu vrelih izvora iz dubine zemlje, slivaju bučni planinski potočići, a nedaleko je i jedan predivni vodopad, pa „devojačke suze“ koje odvajkada izviru iz obližnje stene. Sve to upotpunjuje zvučnu sliku s početka teksta u svojevrsnu simfoniju koja vam ostaje u ušima i dugo nakon što napustite ovo mesto spokoja.
Prilagođeno sa: B92
